SASTAV , LEKOVITA SVOJSTVA

Prirodnji pčelinji MLEČ je bele do bledo žute boje u zavisnosti od primesa ćvetnog praha

Karakteristično kiselkastog ukusa manje ili veće gustine.

Jedna od retkih supstanci koja u sebi sadrži svih pet osnovnih gradivnih materija bez kojih ni jednom organizmu nema života,to su-

PROTEINI(belancevine) i do 18% ,od dvadeset tri poznate aminokiseline u mlecu se nalaze svih dvadeset tri što je jedinstven slučaj.

ŠEĆERI DO 13%pentozni,koji odmah po konzumiranju ulaze u krv.

MASTI 5% do 6%

MINERALNE MATERIJE 1% sa mikroelementima(gvoždje,mn,ni,co,hg, itd) VITAMINI u mleču su zastupljni svi vitmini a posebno se izdvajaju kompleks B vitamina-B1 tijamin, B2 riboflamin,B6 piridoksin, B12 nikotinska kiselina…

Pantontenska kiselina je jedna od značajnijih vitamina ,deluje povoljno na zarastanje rana,normalan rast i razvoj organizma ,razvoj moždanih ćelija,rad nadbubrežnih žlezda(žlezde koje luče andrenalin) ,bronhitisa…

U MLEČU su i razne biološke materije hormonalne vrednosti takozvani bio stimulatori od velikog značaja u gradivnim procesima i razmeni materija u čovečijem organizmu.

Biohemijski sastav MLEČA je takav da odgovara fiziološkim normama koja se preporučuju u ishrani čoveka i sto je i najvažnije izbalansiranost  sastava MLEČA je u sličnom odnosu kao i u ljudskom organizmu.

Takav odnos sastava MLEČA utiče na ljudski organizam stimulativno i regenerativno.


STIMULATIVNO DEJSTVO MATIČNOG MLEČA

U našem organizmu posebno u novijoj istoriji ćelije organizma sve više su opterećenje raznim otrovima koje unosimo u organizam putem vode,hrane,vazduha.

Ulaskom MLEČA u ćelije njen metabolizam se ubrzava, sve štetne materije izlaze iz ćelija i putem urinarnog trakta napuštaju organizam.Na taj način ćelija čija je funkcija oslabila stimuliše se da počne ponovo funkcionisati.

REGENERATIVNO DEJSTVO MATIČNOG MLEČA se ogleda u tome što mleč iz svog sastava nadoknadjuje oštećenim ćelijama ono sto njima nedostaje i one imaju šansu da funkcionišu ponovo normalno .Potkrepljuje i dokaz da su naučnici otkrili u mleču preko četrdeset prirodnih antibiotika koji su glavno oružije u borbi protiv virusakoji prodiru u ćelije i tako je napadaju.Međutim i MLEČ takođe ulazi u ćelije i predstavlja nepremostivu prepreku za viruse.


Kao što ima stimulativno i regenerativno dejstvo na ćelije, MLEČ ima isto tako dejstvo

I na ŽLEZDE SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM i to-


HIPOFIZA reguliše hormonalni sistem i rad vitalnih organa.Luči hormone koji regulišu rad polnih  i nadbubrežnih žlezda a takođe i hormon koji reguliše krvni pritisak i rad pojedinih mišića. Poremećena funkcija hipofize kod dece može izazvati  patuljasti ili dzinovski rast a kod odraslih nesrazmeran rast ruku nogu i sl.

HIPOTALAMUS žlezda koja prima sve faktore iz spoljne sredine-stres, emocije,bol…

I prenosi ih na naše organe.

ŠTITNA ŽLEZDA luči supstancu tiroksin čiji je zadatakda reguliše metabolizam i da potstiče harmoničan razvoj tela.

GRUDNA ŽLEZDA koja je veoma značajna za rast i stvaranje limfocita B.Posle četrdesete godine funkcija joj slabi.

ŽELUDAC luči nekoliko hormona koji utiču na varenje . MLEČ utiče na nivo ovih hormona a takođe zatvara rupe na sluzokoži želuca(čireve).

JETRA žlezda koja filtrira sve otrove iz vode i hrane . MLEČ je regeneriše i stimuliše da

Funkcioniše normalno a na čoveku je da jetri pomogne pravilnom ishranom.





PANKREAS luči hormon insulin koji ima zadatak reguliše nivo šećera u krvi.Organele koje luče insulin zovu se Langerhansova ostrvca.Kod osoba obolelih od dijabetesa hjih ili nema ili su umanjene. MLEČ  deluje na nivo šecera  delujući na langerhansova ostrvca koja se lagano vraćaju svojoj funkciji.


NADBUBREŽNE ŽLEZDE luče andrenalin,hormon koji održava naš organizam u prirodnom skladu.

POLNE ŽLEZDE luče pod dejstvom hipofize ,muške i ženske polne hormone.

MLEČ blagotvorno deluje na lučenje hormona pomažuci kako muškarcima da održe svoj spermogram tako i ženama da mnogo lakše prebrode doba menopauze,kada se gase polni hormoni, sve ovo zahvaljujuči fitosterolima (hormonalnoj materiji iz mleća koja je veoma slična ženskim polnim hormonima-estrogenima)

Comments are closed